Слобода говора не постоји ни на који смислени начин, посебно ако се
ваши ставови и мишљења разликују од "мејнстрим" приче о масовној
имиграцији, "разноликости" и будућности белих британских људи.
Прошлог
викенда и раније током ове недеље, тројица познатих заступника
европских интереса (праве Европе, не ЕУ), задржани су и спречени да уђу у
Велики Британију због својих "десничарских" погледа на свет и због
намере да интервјуишу Томија Робинсона, који је окарактерисан као "десни
екстремиста".
Троје људи који су спречени да
уђу у Уједињено Краљевство, Мартин Селнер, Британи Петибоун и Лаурен
Саутерн, не позивају на насиље, тероризам или бунтовно понашање. Хтели
су само да дискутују о темама од велике важности за многе људе у
Британији и широм Европе. Селнер из Генерације Идентитета је једноставно
желео да говори о слободном говору на углу говорника, чувеном месту у
Британији, познатом по историји контроверзних говорника. То би требало
да буде место где је слобода говора загарантована и не постоји
ограничење по питању тематике. Наравно, осим ако желите да говорите о
ономе што се дешава Британцима и Европљанима генерално.
Из
ког разлога би држава и њени пси нападачи са левице желели да зауставе
људе у артикулисању идеја и мисли које доводе у питање демографски и
културни пут којим ходе Британија и Европа? Верујем да је главни разлог
покушај да зауставе поруку да допре до ширих аудиторијума, тиме уједно
би спречили могућност регрутовања више људи за националистичку ствар.
Они то раде застрашивањем и стварањем и спровођењем орвеловских закона,
који спречавају људе у исказивању својих ставова и мисли. Ово је само
цензура путем претње кривичним поступцима против појединца или групе.
Још
један разлог због којег они раде ово је намера да задрже поклопац над
оним што су направили и за шта знају да сада води ка великом буђењу
британског народа. Они покушавају да користе законску снагу да садрже
ствари тако да одржава ред и усаглашеност Zeitgeist-а са дуплицираним
програмом "разноликости".
Британски естаблишмент страхује од
последица пораста националистичког осећања у Европи, по Британију.
Овакве снаге су такође подстрек насилним терористима комунистичког и
анархистичког покрета Антифа, који су једина група заједно са исламским
екстремистима, који су идеолошки мотивисани да подстичу насиље у
политичке сврхе. Ниједна националистичка организација са којом сам
упознат не позива на политичко насиље, нити бисмо подржали било какву
која је то учинила. Антифа не подржава слободу говора и очигледно је да
се британски естаблишмент слаже са њима. Антифа користи физичко насиље и
застрашивање како би спречили слободу говора, а полиција упркос
тврдњама да штити слободу говора користи закон како би спречили слободу
говора одређених људи и група који су у супротности с зрном онога што се
сматра прихватљивим ставовима и говором.
Екстремни
облик цензуре политичких дисидента подсећа на најгоре совјетске
диктатуре. Било је довољно да се појединац или група означе као
"расистички" за изражавање алтернативних погледа на политички мејнстрим,
али сада када су "оружане речи" (речи застрашивања) изгубиле своју моћ,
естаблишмент је морао да прибегне све више тоталитарним мерама, како би
се утишали они који нису у складу са митом о "разноврсности" као
снагом.
Britain First (Британија на првом
месту), британска политичка партија, доживела је утамничење своја два
лидера - Паула Голдинга и Џејде Франсен, а њихова фејсбук страница са
више од милион пратиоца је угашена. Ово је очигледна политичка
дискриминација према једној организацији (с којом се, међутим, не
слажемо у потпуности) која води кампању против исламизације Британије и
расветљава случајеве силованих британских девојака од стране
муслиманских силоватељских банди. Праведно је рећи да би лидери локалних
већа, шефови полиције и социјалне службе требало да буду у затвору због
њиховог потпуног неуспеха да се заустави ова силоватељска акција широм
Британије, и због покушаја потурања истине под тепих, како би се одржала
"кохезија заједнице".
Национална политика
широм Европе добија све више и више подршке, а Британија управо сведочи
појављивању нове партије са великом подршком у гласачким кутијама. Чини
ми се да британска влада чини све што је могуће како би спречила да било
која националистичка групација добије било какав импулс, нарочито након
изгласавања Брегзита, које је постигнуто највише због анти-имиграционог
става.
Једини начин да се
мултирасна/мултикултурална заједница очува је путем закона створених
ради спречавања људи у противљењу истој. Како се ствари погоршавају,
тако и закони постају тоталитарнији и слобода говора се све више сужава.
У
Британији, као и широм Западног света, наши наводни лидери су посвећени
у ућуткивању оних који се не слажу са њихов обманом о "разноликости",
јер су свесни да је изграђена на прилично нестабилним темељима. Њихови
покушаји сузбијања сваке опозиције њиховим рушитељским циљевима су
осуђени на пропаст. Истина је сувише моћна и на крају ће превладати
планине лажи.
Истина је мржња за оне који мрзе
истину, а у Британији, истина је означена као говор мржње. Онима који
желе да говоре истину сада је одбијен улазак у Британију, а онима који
шире ту истину унутар земље ће вероватно бити суђено путем орвеловских
закона о говору мржње.
Доћи ће време када ће
слобода говора владати слободно опет, али до тога ће доћи једино када је
људи буду захтевали и када буду престали да дозвољавају естаблишменту
да одређује шта је говор мржње, а шта није, и када буду захтевали да им
се допусти да чују и слушају алтернативне политичке ставове да би се на
основу њих определили за своје политичке ставове.
Преузето са: http://www.
